Anđelinin doprinos Trećem svetskom ratu - intervju sa Milenkom Srećkovićem

Nedavno je slavna holivudska glumica Anđelina Žoli snimila film U zemlji krvi i meda, u kojem Srbi tokom rata u Bosni siluju zatvorenice muslimanske veroispovesti. S obzirom na to da u filmu nije prikazano ponašanje bošnjačke vojske, u srpskoj javnosti je film okarakterisan kao jednostran i anti-srpski. O filmu razgovaramo sa Milenkom Srećkovićem iz Pokreta za slobodu, organizacije koja se bori protiv posledica neoliberalnog projekta i organizuje horizontalni radničko-seljački pokret.

Da li vi smatrate da je film anti-srpski?
Film Anđeline Žoli U zemlji krvi i meda, uz prateće izjave same rediteljke, podrška je vojnom intervencionizmu u zemljama čiji režimi nisu po volji SAD. Njen film nije uperen protiv Srbije i srpskog naroda, ali jeste protiv Sirije, Irana i drugih neprijatelja sa liste SAD. Srbi su u filmu upotrebljeni kao najpoznatiji simbol loših momaka koji je nastao još u jeku ratne propagande, ali namera rediteljke je da u vojnicima srpske vojske u stvari vidimo vojnike sirijske ili iranske vojske – jer su oni novi neprijatelji protiv kojih treba intervenisati. Njih treba da oličavaju silovatelji i loši momci iz njenog filma.
Na  osnovu čega to tvrdite?
U intervjuu za balkansku redakciju Al Džazire, Anđelina Žoli je izjavila da bi trebalo preispitati korišćenje veta protiv ''humanitarnih intervencija'' u Savetu bezbednosti, da svet treba da interveniše kako bi se zaustavilo nasilje u Siriji, i osudila Rusiju i Kinu jer su uložile veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje režim u Damasku. Međutim, Rusija i Kina su uložile veto jer je njihova podrška prethodnoj intervenciji radi zaštite civila u Libiji zloupotrebljena za smenu nepodobne političke garniture. Brutalnim ubistvom Gadafija i sadašnjim krvavim međusobnim obračunima, pobunjenici u Libiji su dokazali da nisu ništa drugo do čopor krvoločnih zveri. Jasno je da je intervencija stvari učinila samo gorim nego što su bile i da se broj civilnih žrtava povećao.
Da li bi intervencija u Bosni sprečila rat?        

Intervencija u Bosni je bilo i one su samo doprinele raspirivanju sukoba. Na primer, zločini vojske Republike Srpske u Srebrenici posledica su intervencije međunarodne zajednice. Srebrenica je 1993. godine proglašena zaštićenom zonom Ujedinjenih Nacija unutar teritorije koju su držali Srbi. Ona, međutim, nije demilitarizovana i pripadnici Armije Bosne i Hercegovine su u njoj zadržali svoje naoružanje. U naredne dve godine ubijali su lokalno srpsko civilno stanovništvo u selima oko Srebrenice, a zaštićenu zonu koristili kao sklonište. UN nisu mogle da spreče avione da dovoze oružje jer je vazdušni prostor iznad Bosne bio pod kontrolom SAD. Toren Stoltenberg, mirovni pregovarač u Bosni, bio je lično svedok krijumčarenja oružja i, prema njegovim rečima, to se obavljalo iz američkih i iranskih aviona. Srbi su hteli da osvete svoje sunarodnike. Kako je Srebrenica bila potpuno okružena srpskom teritorijom, Srbi su lako prodrli u grad, autobusima prevezli žene i decu na teritoriju koju su držali muslimani, a zatim streljali veliki broj muškaraca koji su bili dovoljno stari da učestvuju u oružanim napadima.

Tako da izgleda da Anđelini Žoli nije poznato da SAD u stvari jesu intervenisale u Bosni – tako što su doturale oružje mudžahedinima i članovima Al Kaide, koji su počinili zverstva monstruoznija nego bilo šta što bi ona mogla zamisliti u svojoj holivudskoj glavi. S obzirom na to da su mudžahedini ta ubistva snimali kako bi promovisali svoju borbu, mogla je snimke da pogleda na mnogim mestima, na primer u nedavno objavljenim filmovima Sarajevski rikošet i Srebrenica – a town betrayed norveškog reditelja Ole Flijuma, snimljenim u saradnji sa sarajevskim novinarom Mirsadom Fazlićem Fazlom, bivšim pripadnikom bosanske vojske:

http://www.youtube.com/watch?v=o8V61-QWZYg
http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8
Kakva je uloga Rusije i Kine po pitanju sukoba u Siriji?
Dok Rusija i Kina insistiraju na pregovorima između sirijskog režima i opozicije, SAD doturaju oružje kako bi sprečile moguće mirno okončanje sukoba, i pripremaju tlo za vojnu intervenciju. U isto vreme Anđelina Žoli nam govori kako je vojna intervencija u Siriji neophodna da se ne bi ponovilo ono što se dogodilo u Bosni. A šta se to dogodilo u Bosni, po njenom crno-belom mišljenju? Pa tamo su bili loši momci – Srbi – i oni su svi od reda silovali: to je sve što ona zna. Međunarodna zajednica je trebalo da interveniše kako bi sprečila loše momke, tj. Srbe, da siluju sve na šta naiđu, kao što je to verno dočarano u njenom filmu. U skladu sa Anđelininim željama, SAD najavljuju da će intervenisati u Siriji nezavisno od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Al-kaida i SAD će ponovo postati saveznici – kao i tokom rata u Bosni, o čemu u Anđelininom filmu nema ni pomena. Film treba da pripremi javno mnjenje za ono što sledi: a to što sledi moglo bi dovesti do Trećeg svetskog rata. U zemlji krvi i meda je Anđelinin skromni doprinos koji povećava šanse za to.

Razgovarala Đurđa Nikačević 

Intervju je izvorno objavljen na engleskom jeziku u Monthly Review-u, 23. februara 2012.

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):